Ana je nedavno dala intervju za Montenegro Family, najprodavaniji magazin u Crnoj Gori.
Sledi deo pitanja i odgovora:
MF: Sa pet godina si željela da igraš tenis. Danas mnogi petogodišnjaci zbog tebe žele da se bave tim sportom. Cesto se sreceš s djecom kojima si idol, kako se osjecaš pri susretu s njima?
Ana: Mogu da vam kažem da to predstavlja jednu od najvećih počasti. Nikada nisam razmišljala o tome dok sam se trudila da postanem profesionalac: sanjate o osvajanju turnira i takmičenju na velikim stadionima, a i ovo je jedna od bitnih strana onoga što se zove „biti profesionalac“. Vidim da se mnoga djeca ugledaju na sportiste i prilazim tome sa mnogo ozbiljnosti. Za mene
predstavlja veliku čast da možda inspirišem neku djecu da se bave tenisom, i veoma volim da provodim vrijeme sa djecom.
MF: Da li je istina da se snovi ostvaruju ako vjeruješ u njih, s obzirom da si kao klinka maštala o osvajanju Grend Slema… i ostvarilo se, ili za to treba još mnogo toga?
Ana: Vjera u ostvarenje vaših ciljeva je definitivno najvažnija stvar. Ako ne vjerujete da ih možete ostvariti, onda zaista nemate šansu. Takođe je veoma važno da imate jaku podršku oko sebe, pocev od vaše porodice. Ja imam sreće u tom smislu: roditelji me nikada nisu gurali u bilo šta, uvijek su bili puni razumijevanja i podržavali su me na najbolji mogući način. Moj profesionalni tim je takođe puno uradio za mene. Pomogli su mi da se usredsredim na tenis.
MF: Koji je tvoj savjet roditeljima čija djeca žele da se bave sportom?
Ana: Najvažnija stvar je da roditelji podržavaju svoju djecu, kao i da djeca igraju tenis zato što oni to žele – a ne zbog toga što to žele njihovi roditelji. Ako je igranje tenisa želja djeteta, ohrabrila bih roditelje da podrže svoju djecu, nikada da ih ne forsiraju,
i da znaju da sreća njihovog djeteta ima prioritet nad svim drugim stvarima.